ESG regulativa – najvažniji propisi EU

Evropska unija je tokom poslednjih godina razvila sveobuhvatan regulatorni okvir koji uređuje različite aspekte održivosti poslovanja – od ESG izveštavanja i održivih finansija do klimatskih politika i odgovornosti u lancima snabdevanja.

Iako se veliki deo ovih propisa formalno primenjuje na kompanije sa sedištem u Evropskoj uniji, njihov uticaj se sve više oseća i u Srbiji. Razlog je jednostavan – domaće kompanije posluju sa kupcima, dobavljačima i finansijskim institucijama iz EU, pa se zahtevi održivosti prenose kroz čitave lance snabdevanja.

ESG regulativa obuhvata zakone, direktive, uredbe, standarde i smernice kojima se uređuje način na koji kompanije upravljaju svojim uticajem na životnu sredinu, društvo i korporativno upravljanje.

Cilj ovih propisa nije samo zaštita životne sredine već i povećanje transparentnosti poslovanja, bolje upravljanje rizicima i usmeravanje kapitala ka održivim aktivnostima.

U praksi, ESG regulativa obuhvata teme kao što su:

• emisije gasova sa efektom staklene bašte,

• energetska efikasnost,

• upravljanje otpadom i resursima,

• zaštita prava zaposlenih,

• bezbednost i zdravlje na radu,

• ljudska prava u lancima snabdevanja,

• borba protiv korupcije,

• transparentnost poslovanja,

• ESG izveštavanje i objavljivanje podataka.

Najvažniji ESG propisi Evropske unije

• CSRD (Corporate Sustainability Reporting Directive) - Direktiva koja uređuje obavezu izveštavanja o održivosti za veliki broj kompanija u Evropskoj uniji. Cilj joj je da ESG podaci postanu jednako transparentni, uporedivi i pouzdani kao finansijski izveštaji.

• ESRS (European Sustainability Reporting Standards) - Evropski standardi za izveštavanje o održivosti razvijeni za primenu CSRD direktive. Definišu koje ESG informacije kompanije treba da objavljuju i na koji način ih prikazuju.

• EU Taksonomija - Sistem klasifikacije koji definiše koje ekonomske aktivnosti mogu da se smatraju ekološki održivim. Koristi se kao zajednički okvir za investitore, banke i kompanije prilikom procene održivih ulaganja.

• CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) - Mehanizam kojim Evropska unija uvodi obračun emisija ugljenika za određene proizvode koji se uvoze na tržište EU. Njegov cilj je da izjednači troškove emisija između proizvođača iz Evropske unije i proizvođača iz trećih zemalja koji izvoze proizvode na tržište EU.

• EU ETS (EU Emissions Trading System) - Evropski sistem trgovanja emisijama koji funkcioniše po principu „cap and trade“. Kompanije obuhvaćene sistemom moraju da poseduju dovoljan broj emisijskih jedinica za količinu emitovanih gasova sa efektom staklene bašte.

• CSDDD (Corporate Sustainability Due Diligence Directive) - Direktiva koja od velikih kompanija zahteva identifikaciju, sprečavanje i ublažavanje negativnih uticaja na ljudska prava i životnu sredinu u sopstvenom poslovanju i lancu vrednosti.

• SFDR (Sustainable Finance Disclosure Regulation) - Propis namenjen finansijskom sektoru kojim se uvode obaveze objavljivanja informacija o održivosti investicionih proizvoda i investicionih odluka. Njegov cilj je povećanje transparentnosti i sprečavanje „greenwashing“-a.

• EU Green Bond Standard (EuGB) - Evropski standard za izdavanje zelenih obveznica kojim se definišu pravila korišćenja sredstava, izveštavanja i nezavisne verifikacije. Namenjen je povećanju poverenja investitora u zelene finansijske instrumente.

• EUDR (EU Deforestation Regulation) - Uredba koja zabranjuje plasiranje na tržište EU određenih proizvoda povezanih sa krčenjem šuma. Kompanije moraju dokazati da proizvodi koje stavljaju na tržište ne doprinose deforestaciji.

• Battery Regulation - Nova evropska regulativa koja uređuje životni ciklus baterija – od proizvodnje i sadržaja recikliranih materijala do prikupljanja, reciklaže i obračuna ugljeničnog otiska baterija.

Iako većina navedenih propisa nije direktno primenljiva na sve kompanije u Srbiji, njihov uticaj je već vidljiv kroz zahteve kupaca, investitora, banaka i poslovnih partnera iz Evropske unije.

U praksi, kompanije se sve češće suočavaju sa zahtevima za:

• obračun ugljeničnog otiska,

• dostavljanje ESG podataka kupcima,

• sprovođenje ESG procena dobavljača,

• uspostavljanje ESG politika i procedura,

• pripremu ESG izveštaja.

Za mnoge izvoznike ESG više nije pitanje reputacije, već uslov za očuvanje pristupa evropskom tržištu.

ESG regulativa predstavlja jedan od najznačajnijih regulatornih trendova u Evropskoj uniji. Iako se pojedini propisi formalno primenjuju samo na određene kategorije kompanija, njihov uticaj se postepeno prenosi kroz lance snabdevanja, finansijski sektor i međunarodnu trgovinu.

Kompanije koje na vreme započnu prikupljanje ESG podataka, obračun ugljeničnog otiska i usklađivanje sa zahtevima kupaca, investitora i drugih poslovnih partnera biće u boljoj poziciji da odgovore na buduće regulatorne promene i očuvaju svoju konkurentnost na domaćem i evropskom tržištu.