Šta su Scope 3 emisije?

Scope 3 emisije predstavljaju indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju kroz celokupan lanac vrednosti kompanije, ali nisu obuhvaćene Scope 1 i Scope 2 kategorijama. Ove emisije često predstavljaju najveći deo ukupnog ugljeničnog otiska kompanije i ujedno su najkompleksnije za praćenje, analizu i izveštavanje.

Za razliku od Scope 1 emisija koje nastaju direktno u poslovanju kompanije i Scope 2 emisija koje se odnose na kupljenu energiju, Scope 3 obuhvata emisije koje nastaju kod dobavljača, partnera, korisnika proizvoda i drugih učesnika u lancu vrednosti. Upravo zbog toga Scope 3 emisije imaju poseban značaj u okviru ESG izveštavanja, CSRD regulative i ESRS standarda.

Scope 3 emisije mogu obuhvatiti veliki broj različitih aktivnosti, uključujući:

• nabavku sirovina i usluga,

• transport i logistiku,

• poslovna putovanja,

• prevoz zaposlenih,

• otpad nastao tokom poslovanja,

• korišćenje i odlaganje proizvoda od strane kupaca,

• emisije povezane sa dobavljačima i partnerima,

• investicije i finansijske aktivnosti,

• zakup i korišćenje imovine van direktne kontrole kompanije.

GHG Protocol definiše čak 15 kategorija Scope 3 emisija, zbog čega se ova oblast smatra najširim i najzahtevnijim segmentom klimatskog i ESG izveštavanja. Za mnoge kompanije upravo Scope 3 emisije predstavljaju najveći procenat ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Praćenje Scope 3 emisija postaje sve značajnije zbog rastućih zahteva investitora, banaka, regulatornih tela i međunarodnih partnera. Velike kompanije sve češće traže ESG podatke od svojih dobavljača, što znači da i mala i srednja preduzeća postaju deo sistema klimatskog izveštavanja i održivosti poslovanja.

Jedan od najvećih izazova kod Scope 3 emisija jeste prikupljanje podataka i procena emisija kroz složene lance snabdevanja. U praksi kompanije često koriste:

• podatke dobavljača,

• procene zasnovane na potrošnji i troškovima,

• industrijske baze emisija,

• međunarodne metodologije i faktore emisije,

• analize životnog ciklusa proizvoda (LCA).

Iako Scope 3 emisije predstavljaju kompleksan izazov, njihova analiza može kompanijama doneti značajne koristi. Identifikovanjem najvećih izvora emisija kompanije mogu:

• unaprediti efikasnost lanca snabdevanja,

• smanjiti operativne i logističke troškove,

• bolje upravljati klimatskim rizicima,

• povećati transparentnost poslovanja,

• unaprediti ESG strategiju i održivost poslovanja,

• ojačati konkurentsku poziciju na tržištu.

U narednim godinama očekuje se da Scope 3 emisije postanu jedan od najvažnijih elemenata ESG izveštavanja i procene održivosti kompanija. Zbog toga kompanije koje na vreme razviju sistem za praćenje i upravljanje Scope 3 emisijama mogu ostvariti značajnu prednost kroz bolju regulatornu usklađenost, pristup finansiranju i kvalitetnije upravljanje dugoročnim poslovnim rizicima.